Skip to content

Skopski Akvadukt Traditional Cache

This cache has been archived.

AlSaRa2014: After the cache disappeared 4 times in the last year, I have now decided to completely disable this cache.

More
Hidden : 12/5/2015
Difficulty:
1.5 out of 5
Terrain:
1.5 out of 5

Size: Size:   small (small)

Join now to view geocache location details. It's free!

Watch

How Geocaching Works

Please note Use of geocaching.com services is subject to the terms and conditions in our disclaimer.

Geocache Description:

A Geocache following archaeological traces in the suburbs of Skopje.

Skopje Aqueduct

The Skopje Aqueduct is located near the village of Vizbegovo 2 km northwest from Skopje. The Skopje Aqueduct is the only aqueduct in Macedonia, and one of three largest and well preserved in the former Yugoslavia along with Diocletianus Aqueduct near Split, Croatia and Bar Aqueduct in Montenegro. The question of when the Skopje Aqueduct was built is unclear.

There are three theories:
•    during the reign of Rome (1st century); according to this theory the aqueduct fed water to Legionary settlement Scupi.
•    during the reign of Byzantine Empire (reign of Emperor Justinian I); according to this theory, the aqueduct shipped water to the new settlement Justiniana Prima.
•    during the reign of Ottoman Empire; according to this theory the aqueduct was built in the 16th century for a large number of Turkish public hamams. 
This aqueduct was in use until the eighteenth century. Only about 386 meters with 55 arches of this structure of stone and brick remain. It is assumed that the aqueduct took water from the spring Lavovec (village Gluvo in mountain Skopska Crna Gora), 9 kilometers (5.6 mi) northwest from Skopje and brought water to city center.

How to get there:
If you leave the main road towards Kosovo at "Boulevard Slovenia" towards Skopje/Butel, turn right after about 100 meters into the dirt-track road, keep left and follow the (small) river Serava to Aqueduct.


Скопски аквадукт

Датумот на неговата изградба до скоро не бил познат. Се сметало дека тој датира од времето на Римското царство или Византија., во времето на Јустинијан I, од 527 - 554 г., па поради тоа овој аквадукт се нарекува и Јустинијанов аквадукт. Според овие мислења тој бил поврзан со градот Скупи.

Се смета дека преку аквадуктот била спроведувана вода од изворот Лавовец во селото Глуво на Скопска Црна Гора, до "топџиската касарна", Мустафа-пашината џамија, до некогашниот турски уќумат, Куршумли-ан и Сија-беговата џамија. Водата преку аквадуктот се пренесувала со цевки кои оделе од запад кон исток.

Во 1669 г. патописецот д-р Браун запишал дека „аквадуктот е прекрасен стар објект, кој на ова место му носи голема почит“.[3] Многу историчари го цитирале Прокопиј (познатиот хроничар на владеењето на Јустинијан). Според Прокопиј водоводот бил подигнат во периодот од 527 до 565 г. Се верува и дека поради сличноста со техниката на градење на аквадуктот со Куршумли ан во Скопје, тој не потекнува од византискиот период, туку бил граден во текот на XV век, кога градот Скопје започнал интензивно да се зголемува заедно со новите исламски градби: амами и џамии, за чија градба и функционирање биле потребни големи количества чиста вода.

За стариот скопски водовод - аквадукт во својата книга „Материјали по изучувањето на Македонија“ од 1896 година пишувал и македонскиот револуционер Ѓорче Петров. Имено, тој запишал дека водоводот започнувал од самото подножје на Скопска Црна Гора на 2 ½ часа растојание од Скопје и над самото село Глуво каде што во земјата имло ископана една немногу широка дупка. Стените на дупката биле направени со ѕид, а од горе стоела железна решетка за да не влегуваат нечистотии во неа. Таа скромна дупка била почетокот на прочуениот скопски водовод. На самиот брег на Бањанка и на неколку чекори од почетокот на водоводот има чешма со бујна, студена вода убава за пиење.

Некој си паша (веројатно прочуениот Хамзи-паша) посакал да ја внесе и таа вода во водоводот, но околните селани, особено бањанци и чучерци, се дигинале против пашата и не допуштиле да се случи тоа, зашто таа чешма им служи за напојување на добитокот Понатаму, Ѓорче Петров го дава следниот опис на протегањето, изгледот и градбата на водоводот-аквадукт. Надолу под селото Бразда водоводот среќава еден рид, кој ја пресекува реката Бањанка. По долината на реката водоводот ја пресекува височината и врви надолу дури да стигне наспроти Скопје. Долината на Крива Река (долното течение на Бањанка) е значително пониска од калето, зашто нејзиниот лев брег над градот се издигнува во вид на рид. За да може да се искачи врвот на тоа возвишение откај с.Оризари браздата минува по еден мост потпрен на диреци. Тоа се споменуваните сводови (арки) на водоводот од патеписците.

Тој мост (аквадукт) има 62 столбови од кои секој е висок 6 метри, долг 5 метри, а широк 4 метри. Историското значење не му било познато, но во тоа време водоводот - аквадукт бил без секакво значење поради што бил занемарен.

Аквадуктот за последен пат бил обновен по Скопскиот земјотрес во 1963 г., кога биле поправени три лака и два столба кои паднале од јачината на земјтресот.

насоки:
Ако го оставите на главниот пат кон Косово на "Булеварот Словенија" кон Скопје/Бутел, да се претвори по околу 100 метри во право во земјен пат, се сврти лево и следете ги Серава до Аквадуктот.


Skopje Aquädukt


Im Norden Skopjes, unweit der Ortschaft Vizbegovo, steht ein römisches Aquädukt. Die antike Wasserleitung verläuft am Rande einer Kaserne auf einer Länge von 450 Metern über 55 Bögen, die dem Verfall preisgegeben sind.
Bis heute ist man sich über die Geschichte uneins: Wurde der Aquädukt tatsächlich bereits von den Römern erbaut und später von den Osmanen lediglich ergänzt? Andere Stimmen behaupten, dass es hier niemals einen Aquädukt gegeben habe, bis ihn die muslimischen Herrscher zur Deckung des erhöhten Wasserbedarfs für ihre vielen Bäder brauchten.
Um unnötige Schwierigkeiten zu vermeiden, sollte man in Richtung der Militärbaracken eher unauffällig fotografieren.

Anfahrt:
An der Hauptstrasse Richtung Kosovo in den "Boulevard Slovenia" in Richtung Skopje/Butel abbiegen. Nach ca. 100 Metern rechts in die ungeteerte Strasse einbiegen, links halten und dem Flüsschen Serava bis zum Aquädukt folgen.


Source / Извор / Quelle: (Text & Photos) Wikipedia

Additional Hints (Decrypt)

Gnxr n ybbx ng gur fcbvyre cubgb. Va nccebkvzngryl 2 zrgref urvtug.

Decryption Key

A|B|C|D|E|F|G|H|I|J|K|L|M
-------------------------
N|O|P|Q|R|S|T|U|V|W|X|Y|Z

(letter above equals below, and vice versa)