Sveta Barbara - Čaša dnevno

Pri Štefeku nikad nije dosadno. Ako ne pije, tad mašta o tome kak pije. Jednom, sjeća se on još toga (mada ja bilo daavno, prije 2-3 mjeseca), nije bilo ništa na televiziji, a kak je doma pročital sve knjige, zel si je tak on telefonski imenik i išel gledati kakvih sve prezimena ima u njegovoj okolici. Natočio si je čašu vina te krenuo u istraživanje. Kako nije išao po redu, nasumično je otvarao stranice te došao do takvih prezimena od kojih se dva puta zahliknuo jer ga je Skurjeni i Stovrag tak zatekli da nije stigel progutati. Naišel je na Fontane te se mam sjetil svog pajdaša Milana (bog mu daj duši lako), Slobodnjak (setil se kak je njemu bilo dok je bil bez svog stovraga - Bare), pa Pribjegić, Računica i Nužda, pa su još tu bili i Žderići, Lešine, Paradajzeri i Karaturovići. 

Kad je već podosta "pročitao", imenik je postao sve zanimljiviji. Nakon Mice Torbice i Kite Ščepanoviča, odlučio je otići u podrum po još jedan metrični gemišt jer je znal da bu začas došel do Čika Đorđea i Vesele Lešine, a tad mu jedan regularni nebu bil dosta!
Nakon izljeva smjeha i suza (koje je zadnji put lio kad ga je Bara zaprosila - ne sjeća se dal od sreće ili tuge) došao je do toga da je postal ljubomoran. Jalen, kak bi se reklo. Za to su bili krivi: Vinožganić, Litar i Graševinar te Mušićavac - kak i njegovo vino. Zato si je obečal, ak se bu ikad više ženil, da si bu našel curu s takvim prezimenom, ili ak već nebu imala takvo, nek bar bude Zlatica. Zlatica Kučko..