Чукур Чесма
На овој чесми се налази бронзана статуа дечака, Саве Петковића, као спомен на инцидент који су изазвали турски војници. Званично име скулптуре је „Дечак са разбијеним крчагом“.
Натпис на скулптури гласи:
„У спомен догађаја од 26. маја 1862. године на Чукур чесми“.
Сви извори наводе 15. јуна 1862. (по новом календару. 3. јуна по старом), а не 26. мај. Није познато ко је и зашто одступио од утврђеног датума. Први конкурс за споменик расписан је 1912. године. О резултатима тог конкурса мало се зна, вероватно због избијања Првог светског рата, који је онемогућио подизање споменика.
Спомен чесма подигнута је 1931. године, користећи средства задужбине трговца Томе Ванђела, а аутор јој је био српски академик и скулптор Симеон Роксандић. Модел за скулптуру био је Властимир Петковић Кепа, некадашњи телефониста Радио Београда и познати фудбалер БСК-а који се данас зове ОФК Београд. Статус споменика културе чесма је добила 5. фебруара 1965.
На тај дан је овде убијен тринаестогодишњи Сава Петровић, шегрт кога је „газда Алекса“ послао на чесму по воду. Постоје разне верзије догађаја, ову је испричао Карло Пероло, гостионичар и службеник италијанског конзула.
По њему, дечак је узимао воду на чесми и док је чекао да се напуни тестија наишла су три турска војника и тражили да пију из ње. Када је одбио, војник га је напао бајонетом – или по другим наводима ударио пуном тестијом по глави. Не зна се сигурно да ли је дечак заправо убијен или рањен али с обзиром да нема каснијих помена о њему у документима, заступљено је мишљење да је преминуо на месту.
Сима Нешић, преводилац градске вароши је пожурио онамо са српским жандармима међутим и он је одмах убијен. Тај догађај био је повод за избијање нереда где су Срби опколили Турке, али је даље погоршање ситуације спречио заповедник српске страже Ивко Прокић који је ослободио Турке да не би дошло до још горих последица по народ. Пошто их је отпратио до капија Београдске тврђаве где је било турско упориште и окренуо се да се врати, одмах је убијен с леђа.
Када су сви ти догађаји изашли у јавност, кнез Милош Обреновић послао је ултиматум Турцима да напусте варош. Ситуација се наизглед смирила следећег дана, међутим већ прекосутра изненада су опалили турски топови са Калемегдана и убили око 20 становника, уништили 20 кућа а у пожарима је оштећено још 357. Асир-паша је био наредио бомбардовање, чиме је погазио претходни споразум те је кнез Михајло одмах прогласио ратно стање и мобилисао војску од 15 хиљада војника.
Када је уследило ново примирје, Вефик-ефендија стигао је из Турске царевине не би ли установио шта се заиста догодило. После саслушања сведока, Карла Перола и уз помоћ великих сила, од 23. августа до 4. септембра 1862. године према Канлиском протоколу Турци заувек напуштају Србију. Тадашњи министар Илија Гарашанин имао је велику улогу у потписивању уговора, залажући се са мирољубива решења.
Молимо вас вратите "cache" тачно где сте га нашли и пазите да вас неко не види!
Понесите своју хемијску оловку, уколико нисте уписани на "log book-u", ваш log ће бити уклоњен!
Čukur Fountain
This fountain features a bronze statue of a boy, Sava Petrović, commemorating an incident provoked by Turkish soldiers. The official name of the sculpture is "The Boy with the Broken Jug."
The inscription on the sculpture reads:
"In memory of the events of May 26, 1862, at the Čukur Fountain."
All sources cite June 15, 1862 (according to the new calendar, June 3 according to the old), not May 26. It is unknown who deviated from the established date and why. The first competition for the monument was announced in 1912. Little is known about the results of that competition, probably due to the outbreak of World War I, which prevented the erection of the monument.
The memorial fountain was erected in 1931, using funds from the endowment of the merchant Toma Vanđel, and its author was the Serbian academician and sculptor Simon Roksandić. The model for the sculpture was Vlastimir Petrović Kepa, a former television presenter for Radio Belgrade and a well-known footballer for BSK, now known as OFK Belgrade. The fountain was granted the status of a cultural monument on February 5, 1965.
On that day, thirteen-year-old Sava Petrović, an apprentice sent by "master Aleksa" to the fountain for water, was killed here. There are various versions of the event, this one was told by Carlo Perla, a hotelier and official of the Italian consulate. According to him, the boy was taking water from the fountain and while waiting for his jug to fill, three Turkish soldiers came up and demanded to drink from it. When he refused, a soldier attacked him with a bayonet – or according to other accounts, hit him on the head with a full jug. It is not known for sure whether the boy was actually killed or injured, but since there are no later mentions of him in the documents, it is assumed that he died on the spot.
Sima Nešić, a translator for the city, rushed there with Serbian gendarmes, and was immediately killed. This event was the cause of riots where Serbs surrounded the Turks, but further escalation of the situation was prevented by the the commander of the Serbian guard Ivko Prokić, who freed the Turks to avoid further consequences for the people. After escorting them to the gate of Belgrade Fortress, where the Turkish stronghold was, and turning to return, he was immediately killed from behind.
When all these events became public, Prince Miloš Obrenović sent an ultimatum to the Turks to leave the town. The situation seemed to calm down the next day, however, the day after tomorrow, Turkish cannons suddenly fired from Kalemegdan, killing about 20 residents, destroying 20 houses, and damaging another 357 in fires. Asir Pasha had ordered the bombardment, which violated the previous agreement, so Prince Miloš immediately declared war and mobilized an army of 15,000 soldiers. When a new truce followed, Vevik-Efendi arrived from the Ottoman Empire to establish what had actually happened. After hearing the testimony of Carlo Perolo and with the help of the great powers, from August 23 to September 4, 1862, according to the Kanliski Protocol, the Turks left Serbia forever. The then Minister Ilija Garašanin played a major role in signing the agreement, advocating for peaceful solutions.
Please put the cache back exactly where you found it, and watch out for muggles!
Bring your own pen, if your username is not writen in the log book, it will be removed!